Differences

This shows you the differences between two versions of the page.

--- linux [2023/12/07 09:51] – zrinka
+++ linux [2025/12/01 11:40] (current) – external edit 127.0.0.1
@@ Line 4: / Line 4: @@
 Ako nas zanimaju detalji korištenja bilo koje naredbe, u terminal možemo upisati:
-<code> man [ime naredbe] </code>
+ <code>man [ime naredbe] </code>
 Ako želimo detalje sâme **man** (manual) naredbe, u terminal upisujemo
@@ Line 18: / Line 18: @@
   |_ još korisnika...
 </code>
 Vidimo da struktura zaista podsjeća na stablo.\\
-Svako računalo može imati više korisnika i svatko od njih dobije svoj direktorij unutar //home//. Na taj način se njihovi podatci odvajaju jer svaki korisnik ima pristup samo svojem direktoriju.  Kao običan korisnik nemamo pravo pristupa //root// direktoriju, već postoji jedan visokoprivilegiran "korisnik" koji to može. Njegov alias je //superuser//, a //root// se smatra njegovim korisnički direktorijem. Zato ima pristup svim ostalim direktorijima. Kad nam jednokratno zatrebaju njegova prava, možemo ih ostvariti tako da ispred željene naredbe dodamo **sudo** (//superuser do//). Sustav će nas zatim tražiti //root// lozinku i na taj način verificirati da nam smije dati ta prava. Sudo se koristi kad treba pristupiti nekim sustavskim datotekama koje su zaštićene, instalirati neke softvere i slično.
+Svako računalo može imati više korisnika i svatko od njih dobije svoj direktorij unutar //home//. Tako se njihovi podatci odvajaju jer svaki korisnik ima pristup samo svojem direktoriju. Kao običan korisnik nemamo pravo pristupa //root// direktoriju, već postoji jedan visokoprivilegiran "korisnik" koji to može. Njegov alias je //superuser//, a //root// se smatra njegovim korisnički direktorijem. Zato ima pristup svim ostalim direktorijima. Kad nam jednokratno zatrebaju njegova prava, možemo ih ostvariti tako da ispred željene naredbe dodamo **sudo** (//superuser do//). Sustav će nas zatim tražiti //root// lozinku i tako verificirati da nam smije dati ta prava. Sudo se koristi kad treba pristupiti nekim sustavskim datotekama koje su zaštićene, instalirati neke softvere i slično.
 ====cd (change directory)====
-Uobičajeno operacijski sustavi imaju grafičko sučelje koje olakšava pregled i uređivanje datoteka. Međutim, sve se to može ostvariti i određenim naredbama u terminalu. Da bismo posjetili neki direktorij koristimo naredbu **cd**. Kao i za sve ostale naredbe, ako nas zanimaju detalji njezina korištenja u terminal možemo upisati "man cd". Ovdje ćemo pokriti ono što je važno za svakodnevno korištenje. Njezina sintaksa je:
+Uobičajeno operacijski sustavi imaju grafičko sučelje koje omogućuje pregled i uređivanje datoteka. Međutim, sve se to može ostvariti i određenim naredbama u terminalu. Da bismo posjetili neki direktorij koristimo naredbu **cd**. Kao i za sve ostale naredbe, ako nas zanimaju detalji njezina korištenja u terminal možemo upisati "man cd". Ovdje ćemo pokriti ono što je važno za svakodnevno korištenje. Njezina sintaksa je:
 <code>cd [putanja do direktorija] </code>
 Zašto nije dovoljno napisati naziv direktorija? \\
-Upravo zbog stablaste strukture datoteka. Svaki korisnik se pri uključenju računala nalazi u svom korisničkom direktoriju, a svi ostali direktoriji su njegovi poddirektoriji. Svaki od njih može imati još puno svojih poddirektorija. Kad bi sustav morao pretraživati sve moguće kombinacije gdje bi se mogao nalaziti direktorij koji tražimo, proces bi bio iznimno spor. Uz to, moguće je i da dva direktorija imaju isti naziv pa u tom slučaju sustav ne bi znao kamo želimo ići. \\
+Upravo zbog stablaste strukture datoteka. Korijenski direktorij ima mnogo svojih poddirektorija, a svaki od njih može imati proizvoljno mnogo svojih poddirektrorija. Kad bi sustav morao pretraživati sve moguće kombinacije gdje bi se mogao nalaziti direktorij koji tražimo, proces bi bio iznimno spor. Uz to, moguće je i da dva direktorija imaju isti naziv pa u tom slučaju sustav ne bi znao kamo želimo ići. \\
 Objasnimo funkcioniranje naredbe cd. Koristit ćemo ovakvu strukturu datoteka:
-<code bash>
+<code>
 home
  |__ dir1
@@ Line 33: / Line 34: @@
      |__ dir3
 </code>
 Dakle, unutar //home// direktorija nalaze se //dir1// i //dir2//, a unutar //dir2// je //dir3//. Recimo da se trenutno se nalazimo u //home// direktoriju. Ako želimo pristupiti direktoriju //dir3//, nije dovoljno napisati
-<code bash> cd dir3 </code>
+ <code bash>cd dir3 </code>
  jer iz direktorija u kojem se trenutno nalazimo (//home//) ne vidi direktorij //dir3//. Kažemo da se oni ne nalaze na istoj razini. Naredba
-<code bash> cd dir1 </code>
+<code bash>cd dir1</code>
 radila bi bez problema jer se iz //home// direktorija vidi //dir1//. Za pristup nekom direktoriju koji nije na istoj razini (dakle poddirektoriju ili naddirektoriju), treba napisati njegovu lokaciju, odnosno **putanju**. Dakle, mogli bismo napisati:
-<code bash> cd home/dir2/dir3</code>
+ <code bash>cd home/dir2/dir3 </code>
 Ova će nas naredba prebaciti u traženi direktorij.\\
 Također, koristi se i oznaka za home (**~**) tako da se može napisati i:
@@ Line 50: / Line 52: @@
 <code bash> cd ./dir2/dir3 </code>
 Pri čemu će naredba funkcionirati i bez oznake trenutnog direktorija:
-<code bash> cd dir2/dir3 </code>
+ <code bash>cd dir2/dir3 </code>
 Uzmimo da smo u direktoriju //dir3// i želimo pristupiti //home//. Dakle, želimo otići u prvi naddirektorij pa naredba glasi:
-<code bash> cd .. </code>
+ <code bash>cd .. </code>
 Ako pak želimo otići u direktorij //dir1//, prvo se pomaknemo u naddirektorij (//home//) i zatim u //dir1//, dakle pišemo:
 <code bash> cd ../dir1 </code>
 Jedna često korištena funkcionalnost Linuxa je tzv. //tab completion//. Tijekom pisanja naredbe možemo stisnuti "Tab" i on će nam sâm dovršiti naredbu ako se može jednoznačno odrediti što slijedi. Dakle, ako krenemo pisati:
@@ Line 79: / Line 81: @@
 ----
-Napomena: Nije isto zadati putanju s oznakom "/" ispred "var" i bez nje! Ako se zada sa "/" na početku, to znači da putanju zadajemo apsolutno, dakle kreće se od //home// direktorija. Bez "/" putanja je zadana relativno, dakle mora se krenuti od direktorija koji nam je trenutno vidljiv.
+Napomena: Nije isto zadati putanju s oznakom "/" ispred "var" i bez nje! Ako se zada s "/" na početku, to znači da putanju zadajemo apsolutno, dakle kreće se od //home// direktorija. Bez "/" putanja je zadana relativno, dakle mora se krenuti od direktorija koji nam je trenutno vidljiv.
 {{ :rel-vs-abs.png?600 |}}
@@ Line 85: / Line 87: @@
 ----
 Ako pokušamo ispisati sadržaj nečega što nije direktorij, rezultat će biti putanja do te datoteke od trenutnog radnog direktorija. Nekad nije jasno što je direktorij, a što datoteka pa ih na ovaj način možemo razlikovati. Prazan direktorij će samo dati prazan ispis. Pogledamo na primjeru. Struktura datoteka je:
-<file>
+<code>
 folder
 |__file.txt
 |__subfolder
    |__one-more
-</file>
+</code>
 {{ :ls.png?400 |}}
+Vidimo da je //file.txt// datoteka čija se putanja mijenja ovisno o tome gdje se nalazimo, dakle zadana je relativno. //subfolder// u sebi sadrži //one-more//, a po ispisu u idućoj naredbi vidimo da je to prazan direktorij.
 ===Dodatne opcije===
-Naredbama se općenito mogu dodavati opcije (zastavice) kojima dodatno specificiramo što želimo od te naredbe. Naredba ls bez ikakvih dodatnih opcija ispisuje samo nazive datoteka. Ako dodamo opciju **-a** (%%--all%%) ispisat će se sve skrivene datoteke te oznaka trenutnog i naddirektorija. Opcija **-l** dodaje u ispis dopuštenja korisnika (čitanje, pisanje, izvršavanje), vlasnika datoteke i još neke informacije. Opcije se mogu ulančavati i redoslijed pisanja ne utječe na izvođenje. Također, duga i kratka verzija opcija koriste se jednako.
+Naredbama se općenito mogu dodavati opcije (zastavice) kojima dodatno specificiramo što želimo od te naredbe. Naredba ls bez ikakvih dodatnih opcija ispisuje samo nazive datoteka. Ako dodamo opciju **-a** (%%--all%%) ispisat će se sve skrivene datoteke te oznaka trenutnog i naddirektorija. Opcija **-l** dodaje u ispis dopuštenja korisnika (čitanje, pisanje, izvršavanje), vlasnika datoteke i još neke informacije. Opcije se mogu ulančavati i redoslijed kojim su zadane ne utječe na izvođenje. Također, duga i kratka verzija opcija koriste se jednako.
 {{ :ls-options.png?400 |}}
 \\
@@ Line 101: / Line 104: @@
 ====rm (remove)====
 Za brisanje datoteka i direktorija koristimo naredbu **rm**. Sintaksa je:
-<code> rm [putanja_do_tražene_datoteke] </code>
+ <code>rm [putanja_do_tražene_datoteke] </code>
 Ako želimo obrisati direktorij, moramo koristiti dvije dodatne opcije. Prva je **-r** koja znači //recursive//, odnosno rekurzivno pozivanje naredbe za svaku datoteku u direktoriju. Opcija **-f** (%%--force%%) znači da se ne treba tražiti potvrda korisnika za brisanje svake datoteke posebno.
 \\
 \\
-====cp (copy=====
+====cp (copy)=====
 Za kopiranje datoteka u Linuxu koristimo naredbu cp. Sintaksa je:
-<code> cp [putanja_do_originala] [nova_lokacija]/[novi_naziv] </code>
+ <code>cp [putanja_do_originala] [nova_lokacija]/[novi_naziv] </code>
 Dobra je funkcionalnost Linuxa što pri kopiranju možemo odmah zadati novi naziv datoteke. Ako zadržavamo isti naziv, ne treba ga pisati. Ako je original u trenutnom direktoriju, ne moramo pisati putanju, već samo naziv.
 {{ :cp.png?400 |}}
@@ Line 117: / Line 120: @@
 ====head i tail====
-Nekad ne želimo otvoriti datoteke u cjelosti, već nam trebaju samo početak ili kraj. \\
+Nekad ne želimo otvoriti datoteke u cijelosti, već nam trebaju samo početak ili kraj. \\
-Kad želimo vidjeti samo određen broj linija s početka datoteke, koristimo naredbu head. Ako je zadana bez dodatnih opcija, prikazat će prvih 10 linija datoteke. Ako želimo neki drugi broj, zadajemo ga na kao opciju. Tipično se ova naredba koristi kad imamo veliku datoteku čiji bi ispis u cjelosti trajao dugo, a ne treba nam. Na primjer,recimo da smo pokrenuli neki program koji se izvršava nekoliko dana. Takvi programi tipično svoj ispis preusmjere u neku datoteku. Recimo da zatrebamo neku informaciju s početka izvođenja, primjerice zaboravili smo točno kad smo ga pokrenuli ili koju smo verziju programa pokrenuli. Tada nam head naredba može pomoći.
+Kad želimo vidjeti samo određen broj linija s početka datoteke, koristimo naredbu head. Ako je zadana bez dodatnih opcija, prikazat će prvih 10 linija datoteke. Ako želimo neki drugi broj, zadajemo ga kao opciju. Tipično se ova naredba koristi kad imamo veliku datoteku čiji bi ispis u cijelosti trajao dugo, a ne treba nam. Zamislimo da smo pokrenuli neki program koji se izvršava nekoliko dana. Takvi programi tipično svoj ispis preusmjere u neku datoteku. Recimo da zatrebamo neku informaciju s početka izvođenja, primjerice kad smo ga točno pokrenuli ili koju smo verziju pokrenuli. Tada nam head naredba može pomoći.
 {{ :head.png?400 |}}
-S druge strane, kad trebamo vidjeti samo nekoliko linija na kraju datoteke, koristimo naredbu tail. Isto kao i head, ako se zada bez opcija prikazat će zadnjih 10 linija datoteke, a bilo koji drugi broj možemo zadati kao opciju pored naredbe. Tipično se koristi kad pokrećemo neki dugotrajan program koji ispisuje svoj napredak u neku datoteku. Ako želimo provjeriti je li došlo do napretka, treba nam samo kraj datoteke s ispisom i tad ćemo iskoristiti tail.
+S druge strane, kad trebamo vidjeti samo nekoliko linija na kraju datoteke, koristimo naredbu tail. Isto kao i head, ako se zada bez opcija, prikazat će zadnjih 10 linija datoteke, a bilo koji drugi broj možemo zadati kao opciju pored naredbe. Tipično se koristi kad pokrećemo neki dugotrajan program koji ispisuje svoj napredak u neku datoteku. Ako želimo provjeriti je li došlo do napretka, treba nam samo kraj datoteke  i tad ćemo iskoristiti tail.
 {{ :tail.png?400 |}}
 \\
@@ Line 131: / Line 134: @@
+===Izvori===
+[1] Linux man page